Kada više niste na početku veze/braka i kada vas oboje spopadnu problemi i brige, ljubav je ta koju šaljete kao utehu jedno drugom. Nije. Ne šaljete više ništa, osim ćutnje i potrebe za osamom. Tako je kod nas dvoje (bolje da se ogradim, jer znam da će biti onih koji će se usprotiviti, jer da je zaista tako kako kažem , bilo bi kuku-lele, poraza li opšteg). Ja osećam da smo poraženi, jer ne znamo da utešimo jedno drugo. On ne ume da mi kaže – ne brini, a ne umem više ni ja, jer njemu to ništa ne znači. Ako i znači on to ne pokazuje, već mi uzvrati čudjenjem – kako da ne brinem?!
Ja ne znam da ga utešim. Ne znam i žao mi je zbog toga. Ono što sam uspela da shvatim posle ovoliko godina je da on ne voli da raspredamo problem, želi da se osami, da se skloni u svoju pećinu i ja se tada osećam usamljeno. Džaba što posle “rehabilitacije” dodje pun ljubavi i nežnosti, ja sam već pogodjena “napuštenošću”.
On ne zna da me uteši. Ne zna i žao mu je zbog toga. Ne znam da li je uspeo da shvati da je meni potrebno da me zagrli i kaže – nemoj da brineš, izguraćemo mi to. Umesto toga zabrine se i on i ode u svoju pećinu. Redjaju se tako koncentrični krugovi i cenatr je svaki put udaljeniji, prečnik se širi.
Da, pričali smo o ovme mnogo puta i dogovorili si šta nam je činiti, ali naše “ja” je jače od zaključaka i novouspostavljenih pravila. Nekako i prodje prvi nalet nakon novog dogovora, kraće se zadržavamo u samoizolacijama, ali posle trećeg, četvrtog – jovo-nanovo u dogovore i praštanja, jer ljubav je jača od svega.
Evo danas jednog takvog dana. Nisam tužna, ali ne nadam se više ni malo. Napustile su me zablude, a one nisu samo loše.
link | objavio Etcetera u 24. februar 2010 16:47:44 | (4) komentari
Kada bi vas kojim čudom, neko Čudo zapitalo i pritom (u skladu sa svim atributima čuda) obećalo da će vaš koncept sprovesti u delo, kako biste uredili muško-žensko-bračne odnose?
Na primer, dodje Čudo i kaže: "Ovako više ne ide, ubismo svu magiju u odnosu muškarca i žene iako su povezani neodoljivom privlačnošću i fizičkom i intelektualnom i to zato što smo ih stavili u isti dom, darujući im još i decu." Sugeriše vam Čudo da isperete mozak od svih prdrasuda i stečenih navika i ostavite samo iskustvo (vaše i okoline) kao pomagalo u donošenju konačne odluke. Naravno, rasterećeni ste odgovornosti za sve što bi se dogodilo, jer Čudo, ako ne uspe vaš model, sve može da vrati u prvobitno stanje.
Ja ne mogu da smislim bolji model, a znam da ovaj ne valja. Da li je ranije bilo manje razvoda samo zbog finansijske zavisnosti žene? Da li je bigamija bolje rešenje? Savremena bigamja bi podrazumevala muškrca sa više žena, ali i ženu sa više muževa. Haha, zabavlja me slika tog organizovanog haosa, mada ne verujem da bih se tu (s)našla.
Večna tema – kako dvoje da žive u ljubavi i slozi...zauvek mislim. Uglavnom postavljamo ista pitanja i dajemo približno iste odgovore i nikada nema zaključka ili ne bar onog optimističkog. Brak je prevazidjen, brak ne stimuliše, brak samo baca na videlo i pojačava razlike. U razlikama je, verujem, suština. Od onih bioloških i nepromenjivih do onih karakternih, sitnih i krupnih. No, ljubav je ta koja stoji i kada su razlike očigledne, ona je ta koja dvoje drži zajedno i kada im se smuči od nesporazuma i svadja koje skoro uvek proizilaze iz različitosti.
Jedini mogući nači da se sačuva brak (tamo gde ljubav postoji) je prihvatanje i poštovanje različitosti. Mnogo lakše je ovo reći, nego što je i sprovesti u delo.
S. je jedno mnogo dobro biće. I ja sam, verujem. S. medjutim ne voli da razgovora o temama koje ga čine nesrećnim, produžava im bolno dejstvo, kaže. Ja sam drugačija. Ako ih zadržim u sebi, one me blokiraju. S. zna da bude grub na rečima (u trenucima nervnog ispada). Možda i ja znam da budem ponekad, ali to je kada mislim da više nema nikakvog leka, da je kraj i ne dopadam se tada sebi. Kaže, ne budi toliko osetljiva, naravno da ne mislim da si takva i takva, te reči nekontrolisano izlete iz mene i ne znače to što kažu, da je tako ne bih mogao da te volim ovoliko, a to ovoliko je da ne može biti više. Kaže to posle 8 godina zajedničkog življenja.
Sve ja to znam, ali lepe reči kreiraju lepu atmosferu, one tako afrodizijački deluju na mene. Ružne...ružne me čine frigidnom. I nema veze što ja znam da te njegove ružne reči nemaju veze sa njegovim stavrnim mišljenjem o meni, jednostavno one slikaju pred mojim očim čoveka primitivnih manira, a takve ne volim.
S.ne voli da pričamo o problemima kada dodje s posla, zapravo tada ne bi pričao ni o čemu. Niti oko 12 uveče. Ne bih ni ja ni posle posla niti uveče, ali nekada moramo, to su naši zajednički problemi, a oni zahtevaju rešenje.
S. iako smo 8 godina zajedno čim odemo u krevet i dodirne moje telo želi da vodimo ljubav, to kaže dodje automatski i ne može da razume mene koja često preferiram da spavam, a ne da vodim ljubav. Da, lepo je to što kaže, ali mene uveče savlada umor...od posla, od problema, od naših svadja i kada kompletna slika mog svakodnevnog života izgleda loše, onda mi se uveče samo spava.
Ima tu još, ali ovo je u najgrubljem.
Volim ga. I ne želim da tražim novog i da krećem ispočetka. Seli smo (sedeli smo) i raspravili svaki detalj našeg zajedničkog života. Prvi put smo uspeli da razgovaramo, a ne pokušaj razgovora da pretvorimo u svadju. Uglavmom se to dešavalo. On kaže neku reč-okidač za moje nerve i ja eksplodiram ili obratno i uvek se razgovor svodio na niz optužbi onog drugog. Uspeli smo, ovoga puta da zaista razgovaramo. Dogovorili smo se kako da prihvatimo i poštujemo naše različitosti. Želim nam da uspemo. Javljaću kako stavri teku, tek smo na početku.
link | objavio Etcetera u 14. februar 2010 14:04:24 | (4) komentari
U veoma sam dobrom raspoloženju i sa vama delim hit večeri.
Nema nikakvih asocijacija u tekstu, just the rhythm...
link | objavio Etcetera u 12. februar 2010 22:49:20 | (0) komentari
Mnogo sam se raspisala danas, osećam i umor od tastature, al’ hajde još koju reč i ovde da ostavim. Dobro mi je i nije mi dobro. Trebalo je sa S. da eksplodiram od besa, da zalupim vrata i kažem – ćao nema više, pa da on opet pristane da me razmotri malo bolje. 8 godina smo zajedno i 8 godina ista sranja. 88. put krećemo iz početka.
Ne znam otkud mi ovoliko strpljenja i upornosti da iz kamena iscedim vodu. Sve mislim vredi još truda, čovek me voli, nema sumnje, spotičemo se oko bračnih zamki (rutine), ko će sada ponovo da menja sve i kreće iz početka da bi došao do istih razmirica čiji samo tonalitet ili forma može biti drugačija. Postoji tu i treće rešenje – od sada pa do kraja u solo varijanti.
Jebi ga, rodila me majka ludu – volim da sam sama, ali ne umem sama na duže staze. Dakle, pao je dogovor. Uvodimo nova pravila kako bismo malo kvalitetnije živeli. Jeste da smo u petoj deceniji, ali ovo u poslednje vremen liči kao da smo u devetoj!
Treba da sednem i da mu saopštim moje zahteve. Da promeni ono što uporno odbija, a što mene dovodi do ludila. Kaže napravi svoju listu evo moje:
1.sex
2.više sexa
3.još više sexa
4.najviše sexa
5.spavanje
6.vrati se na prvu tačku.
A jako dobro zna da sam žena i saopštava mi da je on muškarac, što ja takodje dobro znam. A što ne bi ti, dragi moj, mene promenio za dve od 20? Zato što od svih žena na ovom svetu, ja samo s tobom želim da podelim sve. I kako onda da ga ostavim? A kako onda i da nastavim, kad znam, dobro znam da nas iza ćoška čeka nova svadja koja će oboje da nas rastura danima. Ne pominjite mi kompromise, na njih je lako pristati na rečima, s njima je malo ko u ovim godinama u ljubavi.
CARTOON Woman And Man Funny - These bloopers are hilarious
E, danas dosta melanholije unaokolo i malo u meni. Upravo čuh neke ružne vesti o dragim ljudima i prilično me uzburka misao o prolaznosti. Sa svojim dragim, kojeg nedavno otpisah kao treći neuspeli pokušaj ponovo pokušavam da krenem iz početka.
Savladala me neka tuga za propuštenim vremenom, za vremenom utrošenim na banalna nadgornjavanja i borbu za pravdu. Raduje me pomisao da ima strastvene želje u meni i čiste ljubavi za životom i muči me što zbog ko zna kojeg razloga trošim energiju na dokazivanju nedokazivog, što dopuštam životu da me stalno pecka. Pomažem u otkirvanju svojih slabih tačaka i glupo je što to radim.
Žene, ne zaboravite na svoje žene! Prijateljice su neprocenjivi deo života, one su nužne za dobru probavu života.
Hoćemo li na kafu, hajde na kafu, da ti pričam, šmrc,šmrc, hahaha....zamislite život bez toga. Sve su vredne. I one s kojima možete pričati samo o tome kako da skinete fleku sa stolnjaka, kako da što efikasnije obrišete prašinu i operete tepihe, do onih s kojima na brzaka delite iskustvo s tepih servisima i kučnim pomoćnicama da biste ostatak vremena uživale u utiscima upravo pročitane knjige ili odgledanog filma. Sjajne su i one koje sve muiškarce šalju u p. materinu, jednako kao i one koje vas savetuju da ih ne uzimate za ozbiljno, već da zanemarite čisto muške bubice, kako bi i vaše čisto ženske bile zanemarene.
Dovoljno je samo da vas vole i da ih volite. Dovoljno je da takve postoje.
Ta divna stvorenja – prijateljice!
link | objavio Etcetera u 4. februar 2010 15:54:36 | (0) komentari
Kada jedan brak/veza pukne, dobro - desava se. Kada drugo takodje pukne, prst ide pravo na celo. Kada i trece puca – onda nesto nije u redu s tobom ili s ovozemaljskom ravnotezom. Gde li je, zaboga, problem?
Sve 3 veze, (neke u formi braka, neke ne) imaju neki zajednicki imenitelj, nesto sto posle onog prsta na celu, koji je obviously trebalo tamo da stoji malo duze, mislis da shvatas. Sva tri moja odabranika su bila slabije licnosti od mene. Svi su, ispostavilo se, pucali od unutrasnje nesigurnosti, ljubomore i posesivnosti, duboko zatomljene u sebi.
Ali, nije samo njihova krivica. Ocigledno da se radi o nedostatku hrabrosti u meni da se spandjam s nekom jacom licnoscu. Sada bih, ali mi se toliko smucilo, toliko su me izmorili, da dok se sredim i odmorim, vise me niko nece hteti. Jos uvek cu izgledati lepo s ledja, ali kada okrenem glavu ka onima koji ce me, izvesno je, gledati, bice im zao ulozenog entuzijazma, jer bore i starost niko ne voli. A ja ne bih rizikovala ponovo s nekim koji ce biti ljubomoran, a da za to nema ama bas nikakav, nikakav razlog. Imam samo mozak koji redovno gimnasticiram i telo s kojim to ne radim, ali me slusa i voli kao da mu poklanjam najvecu paznju.
link | objavio Etcetera u 2. februar 2010 23:14:20 | (0) komentari